|
Ono shto ispunjava kratko i besmisleno vreme izmedju rodjenja i smrti su ljubav i umetnost.
Prvo je ono nedostizno shto se verovatno nikad ne moze naci, a drugo je moja zivotna ljubav...
|
Zez!
08.10.2004., petak
Departure Bay Lyrics
by Diana Krall
The fading scent of summertime
Arbutus trees and firs
The glistening of rain-soaked moss
Going to the dairy queen at dusk
Down narrow roads
In autumn light
The salt air and the sawmills
And the bars are full of songs and tears
To the passing of the tugboats
And people with their big ideas
I just get home and then I leave again
It's long ago and far away
Now we're skimming stones and
Exchanging rings
And scattering and sailing from departure bay
The house was bare of Christmas lights
It came down hard that year
Outside in our overcoats
Drinking down to the bitter end
Trying to make things right
Like my mother did
Last year we were laughing
We sang in church so beautifully
Now her perfume's on the bathroom counter
And I'm sitting in the back pew crying
I just get home and then I leave again
It's long ago and far away
Now we're skimming stones and
Exchanging rings
And scattering and sailing from departure bay
A song plays on the gramophone
And thoughts turn back to life
We took the long way to get back
Like driving over the malahat
Now a seaplane drones and time has flown
I won't miss all the glamour
While my heart is beating and the lilacs bloom
But who knew when I started
That Id find a love and bring him home
Just get me there and one we will stay
A long time off and far away
Now we're skimming stones and
Exchanging rings
We're scattering and diving in departure bay
To je neshto shto obozavam.........
|
Pazi.... Ako neko ne zna... mnogo sam pijana... Blue je vecheras chastio. Popila sam.... Mnooooooogo piva. I josh sam str8.
Ali i pored toliko piva i par cimova, znam da je dop sranje. On rastura porodicu, on rastura druzenje, on rastura lichnosti....
Ljubav pobedjuje!!!
Volim!
|
07.10.2004., četvrtak
I was fearless!!!
Vecheras sam bila fearless!!! Sve sam rekla! Sve sam opovrgnula! Niushta nisam poverovala! Zauvek sam ostala sama i chvrsta! Zauvek sam ostala hrabra! Zauvek svesna svega, sveta, drugih, sebe! Zauvek borac!
...
A da li je tako?! Neee sensualissimo, nije ovo adolescentski trip! Adolescencija je iza mene. Ne samo po godinama, vec i daleko od mene josh dalje po rzmishljanjima. Ja zelim ljubav! Zelim da je osetim jednom. Jeste... Ovo izgleda banalo i ja nisam prava jer sam sve rekla onako kako jeste, bez uvijanja. Jeste, hah, ja nisam voditelj kroz svet srdaca i dusha... Jeste, ja sam samo jedna beznachajna prilika u ogromnom univerzumu. Jeste... ja lupam... Volim, kako bi to mladi rekli, da kenjam, da izmishljam, da gledam svet pesimistichno. E pa nije! Ovo je izuzetak! Meshavina optimizma i pesimizma. Mozda manichna depresija? Bice sve ok... Znam to... Samo treba dochekati....
...
|
06.10.2004., srijeda
Oda mojoj Cakanoj!
Jednom davno iza sedam mora i sedam gora ziveshe jedna princeza. Bila je slatka, vickasta i blesava. Qrvetina matora, znala je kako da me nasmeje i kako da me natera da zaboravim ruzno. Daje mi nadu u jedan drugi svet u kome zive ljudi kao shto smo mi, topli, druzeljubivi, bez predrasuda i neogrezli u malogradjanstvo.
Volim njene plave pletenice, tople vrckave ochice i malo dupe koje stalno pominje. Volim je i kad se duri i kad pravi sranje.
Volim je i kad je tuzna i mashem rukama i shtapom da oteram sive misli od nje.. Ne volim da je vidim takvu. Molim je samo da nikada ne bude tuzna i nesrecna jer ljudi kao ona ne zasluzuju to.
Volim te V. :*****
|
Prodajem glavu,
Prodajem ruku.
Prodajem kucu,
Prodajem konja.
Prodajem sebe prljavim stanovnicima noci.
Pakost, mrznju, zlo,
Sazaljenje, neznost,
Sve pakovano u malim i velikim kesicama!
Prodajem odabranoj klijenteli.
Samo par njih moze doci do tako dobre robe
Kao shto je moje dupe.
Jedino ljubav poklanjam.
Poklanjam je svima,
Jer znam koliko je tezak zivot bez nje.
|
Nisam raspolozena sad za pisanje. Bila sam ali nisam vishe. Rastuzila sam se na pomisao koliko je tuzan jedan grad i ljudi u njemu. Koliko je u njima mrznje, zavisti i pohlepe... Ne volim to.
|
05.10.2004., utorak
Moja mila coko
Iskopam ti oko
Kashikom duboko
Ricu ja po njemu
Smishljajuci shemu
Kako da ga skuvam
Ili ga poduvam
Da li me josh volish
Il za ljubav molish
Neq machq roze
Koja gaji koze
I sa psetom nema
Nikakvih problema
Jer je super riba
Kao moja tiba
Da li ti je jasno
Da te volim strasno
I da zelim pare
Koje dushu kvare
Jeca mi je ime
I dichim se time
Volim moju mamu
A i moga tatu
Jer valja se u blatu
I voli da plete
Ali i da mete
Voli da se klima
Voli puno dima
Voli govno oker
I da igra poker
Eto malo i dechije poezije :)))))))))))))))))
|
29.09.2004., srijeda
Sivih ochiju.
O da! Mozete se smejati! Hahaha! I ja bih se verovatno smejala da sam na vashem mestu! Ali. Ali ja volim dechka sivih ochiju. Ne u onom ljubavno, prolaznom zanosu, o ne! Dragi moji...
On ima najlepshe priche o detinjstvu. On je emotivno nezreo i voli da se neumesno zeza. Voli da se igramo crvenih rukavica i da me nalupa toliko da mi ruke bride i svetle u mraq. Voli da popushimo koji dzoint, da sedimo na klupi i izmishljamo gluposti. Voli da mu pricham o vremenu koje provodim uz nadrazi mi rachunar.
Ne voli da mrzi. Ne moze da se zamisli bez ljubavi. Ne moze da ne bude sam. Ne voli napadne ljude. Ne voli manjak samokontrole. Ne voli malogradjane. Ne podnosi predrasude.
Ispunjava obecanja. Zna da bude hladan i surov, ponekad previshe. Mozda bash kao shto se njegove ochi prelivaju iz tople braon u chudnu zelenu i hladnu sivu... Mozda bash tako i on pliva kroz boje zivota. Heh...
Setan je na trenutke. Zashto? Pa on za to stvarno nema razloga. On deluje voljeno. Njegovi ga sigurno vole. Smeje se kao dete.
Nece da me zagrli.
|
27.09.2004., ponedjeljak
Taj ruzan, ruzan osecaj.. Temperatura, podrhtavanje, bol... Osecaj brzog dolaska smrti.
Da li moze biti ishta chudnije od tog osecaja neprestane prisutnosti nechega tako stranog da vas uhvati jeza i na samu pomisao da bi mogla doci jednom, kad ostarite? Da... Osecaj prisutnosti toga istog kad ste mladi. Nedorecheni, znatizeljni, zeljni zivota, osecanja, lepote...
Da li je to samo kisha? Jesenje veche, s dosta sumorne muzike? Da li je to sivi dan koji je promakao pored mog prozora i koliko ce josh takvih dana biti? Da li cu svaki put osetiti ruznu, tamnu smrt kako qca na moja vrata i sve je blize i blize? Da li sam ja samo optimista zarobljen crnim milima? Ili je moje bice opsednuto tamom vechnosti? Ko ce mi odgovoriti na ova pitanja dovoljno istinito i dovoljno brzo, dok ne umrem? Da li ja uopshte zelim znati kad cu umreti?
Ne zelim... Zelim da umrem brzo da to preguram u delicu sekunde. Zelim da se ne setim nichega. Zelim da zauvek nestanem. Ne zelim da verujem u zivot posle smrti ili zivota. Necu drugu shansu. Ova shansa je tako jadna i tako propala, da nema svrhe ponovo poqshavati.
Ha! Koliko josh mogu da izdrzim ovaj osmeh koji mi titra na licu svaki put kad zelim za sebe i druge biti pozitivna? Koliko josh mogu da izdrzim tugu pokrivenu tim tankim lelujavim velom srece, koja kao vuk u ovchijem krznu vreba i cheka da me ujede josh jednom. Tkivo se obnavlja, ali oziljak naravno ostaje.
Ne mogu da mrzim. Kazu da i neprijatelje treba voleti, ali i bez trebanja ja volim. Ne znam zashto.. Samo sebe sam u stanju da mrzim i da se izlozim najstrashnijem sudu objektivnosti. Zashto ne mogu da plachem? Zashto ne mogu da volim do kraja? Zashto ne mogu sebe vishe u potpunosti da dam? Da li je dobro imati rezerve u komunikaciji s dragim ljudima? Zashto ne mogu od njih da primim bez jebene rezerve ono shto mi s ljubavlju daju?
Dan je proshao. Temperatura se preselila na ovaj cyber dnevnik. Podrhtavaju mi josh samo prsti, zbunjeni srecom i tugom. Zashto sam nezadovoljna i zbunjena ovoliko? Kako da prevazidjem sebe i stvorim nov, lep, ali apsolutno realan svet za sebe?
|
25.09.2004., subota
Eee!!! Ne znam o chemu sam mislila malopre! W i r-oh deluju super! Zbog njih zaboravite na sve ruzno.... :)))))
ali i lepo... :(((((
|
23.09.2004., četvrtak
...
Oh! Drage moje chitateljke i chitatelji toliko je toga o chemu cu vam pisati!!! Tako dugo se nismo videli i sad imam mnogo pricha chijeg chitanja zelim da vas udostojim! Verujem da imate i vi meni da napishete mnogo, ali ko vas jebe, ne mozete. Ja necu chitati nichiji blog niti mail niti komentar, ja sam Uobrazena Ledena Kraljica. Moja samosvest je na visokom nivou, egoistichna sam naime. Ja volim samo sebe svoju jedinu sebe. Ja sam predmet divljenja. Ja sam queen of the world. Ja sam super. Ja sam genije. Ja sam lepotica. Ja sam najpozitivniji mladi manijak. Ja sam savrshen zlochin.
Eto. Jednu temu sam vec obradila. Moj ego 3p. Idemo dalje...
Ono o chemu bih, u normalnim stanjima svesti tj. van ego i slichnih 3pova , pisala jesu: konji, jazz, matorci, rodbina i mozda josh poneshto chega sad ne mogu da se setim.
Well, lets start...
Odem ti ja nekako u taj pozarevac, tj autobusom i tamo rodbinaaaa... Na sve strane. U zivotu ne bih pomislila da mi je pola lozarevca rodbina. Te ovi su oni oni su oni i svi su neki q. Mame mi sve burzuj do burzuja. Nije da se hvalim ili nedaj boze bunim, ali su svi u nekom prajbat bizu. Imam chak babu i dedu koji imaju privatnu bolnicu. Tu sam se veoma odushevila, mada su mi za orl pregled one sestre izmuvale 1000 dingera. Meni bilo glupo da se zalim.
Cigari nisam koristila jerbo sam ja fino dete iz finu qtju sa fini maniri i ponashanje. Umrla sam od smeha na onaj njihov govor. Ovi moji prichaju josh kako tako, al da vidite one seljake po pijacu kako gi zavrcu neke rechke ki da su u aUstriju zIveli celi zivot, pa su gi srpski malo naopako nauchili. E da, ta baba moja s prajvat hospitalom mi je priredila divno isqstvo, kako fizichko, tako i spiritualno. Bola me je s one igle – aqpunktura. Chak sam posle dobila i magnet, koji treba da primenjuvam na razni delovi tela kako bi gi odstranila razni boluvi koji bi eventualno mogla da imam. Mogla sam chak i neq bioenergetsku masazu da dobijem, ali reko neka fala. Ne bih da se petljam s mojom energijom. Imam je taman toliko mnogo koliko mi treba.
I tako ja taman na putu da se smorim, kad doznam da se otvara tamo neki jazz klub u domu qlture, te reshim da odem. Bgd grupa jazzmin svirala i bilo je lepo. Veche sam provela u drushtvu veoma zanimljivih, ali, matoraca. Bilo mi je lepo. Deda kod koga sam odsela inache slusha finu mjuzu tako da oko toga nisam imala frxe. Jazz, klaskika, rock... Bash lepo.
I tako pored svih tih baba, deda, konja i ostalih, ja sam doshla na jednu ideju. Pomislih kako je ql bilo ranije nashim babama. Pa ne stvarno, samo ako su bile dobri dzokeji mogle su da odjachu i do pariza, londona, etc.. Uzjashu fino nekog dobrog konja, punog kao brod i shvrckaju se po svetu. Naravno sve pochinje apsolutno nevino, matineom u mesnom domu qlture. I onda kad im dosadi taj, samo se premeste na drugog, naravno ponesu svoje udobno sedlo i boli ih uvce. Moja baba je bila slab dzokej :( . Prvog kog je uzjahala, tom je i uzde stavila. Ali kad bolje razmislim, da sev nije bilo tako kako jeste, ova izuzetna osoba tj. ja ne bi bila rodjena.
To mu dodje to. Htela sam josh sinoc da zavrshim ovaj txt, ali sam se mnoooogooo druzila s neke lekovite travke u technom i dimastom obliq :))). Mogu vam reci da je ove godine mnogo dobro rodilo :).
Cmooooooooook!!!
|
15.09.2004., srijeda
Put...
E da zaboravila sam idem na put. Tamo cu da jashem konje. PRave zivotinje konje, a ne pripadnike mushkog pola ljudskog roda ili tako nekako. Kachite? :) Bash ce mi biti lepo. Igracu se s maleckim rodjakama, zamishljacu kako bi im stajale velike sise. Ups! Kako bi im stajale malene haljinice za princeze. I tako idem sad da se pozdravim s narodom i da okachim sisu ako mi je poshalju i onda da spavam.
E a ovaj zaborravila sam. Podsetio me je dzukac (ovo ime se provlachi kao sisa kroz svaki moj post...!! spuki!) za net. Necu biti bez neta, jer me chekaju tamo ona tri haxtora iz the x filesa. Da jurimo ka vishem cilju u nadi za nalaskom vanzemaljskog zivota koji ce spasti ljudski rod od njega samog. Zanimljiva teorija.
|
Sisa!
Sad neko moze pomisliti da sam ja opterecena sisama lai to uopshte nije tako. Evo zashto se u mom postu ponovo pojavljuje sisa kao tema:
1. Danas sam posmatrala sisu moje kozmeticharke dok me je depilirala.
2. KAd sam se nakachila na irc dala sam dzukcu da pogleda prethodni post i on je prokomentarisao kako bi trebalo da stavim sliq sise neke babe kako bi post bio potpun. E onda sam ja ishla na google i trazila mature lovers free images i naravno nashao mi je gomilu sajtova (jebote ko gleda jebene matorke kako se karaju!??!?! koga to dodjavola lozi????). E i tako ja otvorila jedan, fine neke matorke s dildoima i pochela da gledam... Sve kul, opishteno, pichi tool u pozadini, tipkam na ircu, gledam matorke, biram sisu... I odjednom se setim, jebote pa moja baba je doshla kod mene u sobu da gleda tv!!!! O ne o ne o ne! I onda sam ugasila taj site... Jebote ladno je baba mogla da pomisli da sam nastrana lezbacha. Mislim homosexualac i to lolita. Uzas.
I eto tako. Sise ostaju nepresushni izvor inspiracije. Da li bi se neko ljutio ako stavim sliq sise? Mislim da ne bi. SAd cu da ubacim neq, samo da vidim kako se to radi.
|
14.09.2004., utorak
Josh jedno jutro....
Uh joj bre! Smor. Chak mi se i ne pishe. Dzukac me je nagovorio na ovaj brlj. Cccc... I sad moram. Valjda sam uradila kako sve treba. Cmiki sunce ti poljubim!!! :)))
Nemam inspiracije. Sutra cu biti bolja obecavam!!! Bicu bolja i mirishljavija i mekanija od bakinog kolacha. Ne volim bakin kolach. ALi dok ne prichamo o bakinim sisama sve je ok. Bakine sise su opushtene. E a ja ne kapiram shto babe uvek imaju velike sise? I ne kapiram kako pored onolikih sisa moje babe ja imam sise na dedu. Ali zato mozda imam privilegiju da nosim dedine stare potkoshulje. Ono kad je vruce i to i onda nemam dovoljno majci za po qci, onda moram da maznem njegove potkoshulje... E a recimo sise su super. Mogu da ih podnesem u prichama o veshtici. Kad kazu hladno kao veshtichija sisa, ja bih odma da dobijem da cuclam. Volim na slamchicu. LAzne su priche koje kazuju da se tako lakshe moze napiti. Ne, ne! Tako je pivo samo sladje, a sisa postaje super. Chak mi i moja kriptodepresija postaje nekako sisastija. Naime ne znam odakle mi uopshte ova pricha s sisama. Nikad na njih nsam obracala neq paznju. A daaa!!! Znam. _3kee_ ! Krava... Ona je sve pochela.
Inache, da se vratim na prichu o sisama. Ne volim hladno pivo. Volim kad je pivo izmedju hladnog i toplog - taman. I volim da cugam iz staklene flajke. Onako kao majstor. Idem sad.
|
|
|